Сунчица Дробњаковић, ФИЛУМ,
Универзитет у Вроцлаву, Пољска
Опишите ваш боравак на институцији-домаћину, колико сте задовољни сервисима који су доступни страним студентима? Еразмус+ искуство са домаћим и
страним студентима исл.
Генералан утисак је добар, највише због људи. Мада, оно што сам приметила је да или немају неког искуства са студентима на размени или једноставно нису били спремни или нису били сигурни како све функционише. Већим делом се нисам баш осећала као да сам на размени, што не умем лепо да објасним, али равноправност са колегама је постојала. Добра ствар је исто што сам по први пут користила неке платформе за које нисам имала пре прилике. Замерка ми је и да од самог старта нисам имала предодређеног "буддy-ја", комуникација са Ерасмус+ студентима је била више интерна. Због тога, а и што су ми све 3 цимерке биле пољакиње(за њих никакве замерке), било ми је потребно бар 2 месеца да се активирам и да пронађем остале Ерасмус+ студенте, који су до тада већ основали своје групе и пријатељства, али сам стварно задовољна својим оствареним пријатељствима и познанствима, упркос свему. Због њих ми је одлазак највише тежак.
Опишите ваш студијски боравак с аспекта предавања и испита. Како је била организовананастава, како су били организовани испити, колико сте генерално задовољни наставним програмом?
Боље је било него што сам очекивала, али нисам баш савршено задовољна свим. Сви професори, углавном италијани и једна пољакиња, били су веома љубазни према свима и имају потребне компетенције за наставу. Веома ми је значило што су се трудили да ме укључе у рад и наставу и онда када нисам могла да се прикључим (нпр. превод са пољског на итаљански), тако што су ме испитивали нешто везано за српски језик, Србију или моје животно искуство. Огромним делом се комуницирало на италијанском, али је постојао значајан део у неким моментима где су студенти и професори разговарали на пољском језику, што ми је некад представљало препреку. И да, само ме је један професор на крају питао да ли сам задовољна, како ми се све чини и пожелео срећан пут кући. Од осталих нико није, надам се да је због тога што очекују да ћемо се поново срести. :) пријатељство.
Ниво самог језика и материјала је мање више исти као и на Универзитету у Крагујевцу, овде сам обновила нешто а и научила ново (највише мислим на лексику). Оно што је, по мом мишљењу, велики мањак то је да не постоје предмети као што су дидактика, психологија, методика, језик струке и сл., које већ имам у завршној години у Србији и за које сматрам да су од великог значаја. Како су ми остали студенти рекли, имали би и те предмете али не постоји мастер за овај смер, већ само 3 године основних студија. Колеге су ми рекли да генерално нису задовољни катедром, организацијом исте и да виде да фали како студената тако и професора, јер је мали број истих. Још једна позитивна страна наставе јесте да се 90% циљева испуњавало на самим предавањима, а домаћих задатака је било мање.Предавања су, могу реи, била опуштајућа, без икаквог притиска и стреса и материјали и теме су били веома корисни и савремени. Студенти су користили своје лаптопове, таблете и томе слично уместо свезака, што је било занимљиво видети. Све колеге су ме одлично прихватиле, као и ја њих и уживали смо у упознавању једни других, а са пар њих сам створила дивно
Да ли сте, по вашем мишљењу, успели да унапредите знање језика током вашег боравка уиностранству? Уколико да, шта је имало највећи утицај на унапређење?
Јесам, како знање италијанског тако и енглеског језика. У директном разговору са људима ван факултета сам унапредила знање енглеског језика. На самом факултету, како са професорима тако и са колегама разговарала сам на италијанском, скоро сваки дан, што ми много значи, обзиром да је било очекивано да будем на тлу Италије, тако да су ми количина и сви облици комуникације на италијанском језику било од великог значаја.
Шта бисте сада, након реализоване мобилности поручили млађим колегама/будућим Еразмус+партиципантима?
Ово је непроцењиво животно искуство! Једини начин да се развијамо, напредујемо и усавршавамо у сваком смислу, јесте да се покренемо, да идемо у непознато и ван зоне нашег комфора, да учимо, да истражујемо, дамо прилику себи и другима, јер све то доноси много лепоте и спрема нас за следеће нивое. :)